понедељак, 25 јануар 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ – СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕВАСТИЈСКИХ И СВЕТИ МУЧЕНИЦИ МОМИШИЋКИ

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници сваког 9. марта по јулијанском, односно 22. марта по грегоријанском календару прослављају Светих Четрдесет Мученика Севастијских, а одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ од 17. маја 2012. године на овај дан се прослављају и Света Четрдесет и два Мученика Момишићка.

 За време римског цара Ликинија (Лицинија – Флавије Галерије Валерије Лицинијан Лициније – Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius – рођен 250. године, погинуо 325. године, владао од 308. до 324. године) настадоше поновни прогони хришћана, те је и у војсци, под претњом одузимања војничке части, затражено да се они који исповедаше Христову веру ње и одрекну. Њих четрдесет не хтедоше се одрећи вере Христове, већ, по предању, један од њих под именом Кандид на то каза: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега." Војвода Агрикола уто нареди да их каменују, али су се каменице од Светих мученика одбијале и враћале се, те погађале оне који су их и бацали на Свете мученике и једна од каменица погоди и војводу и разби му зубе.

Обузет бесом и мржњом војвода нареди да их све свуку, повежу конопцима и баце у језеро, које је почело да се леди, док је на обали поставио топло купатило, осветљено и окружено ватром и стражу да све чува, како би неког од мученика натерао да се одрекне вере ради удобности. Само један од четрдесет војника изгуби веру и изађе из ледене воде, те крену према топлом купатилу, али на прагу његовом испусти душу. Остали мученици осташе у ледној води, када са неба паде необична светлост и загреја воду око војника, а са њом на њихове главе спусти се и 39 венаца. Стражар на обали када виде ово чудо објави свима да је и он хришћанин, те се скину и уђе у хладно језеро, а тада се спусти венац и на његову главу, који беше четрдесети. Прочу се по граду да су војници остали живи сву ноћ боравећи у језеру, које је добило дебелу кору леда, али леда не беше око тела мученика. Кнез Ласија и војвода Агрикола тада решише да их погубе, тела да им спале, а оно што не буде сагорело да побацају по језеру. Након три дана од погубљења, Свети мученици се јавише епископу Петру и рекоше му да покупи њихове кости из језера, те епископ са свештеницима касно ноћу, кришом од власти, крену да испуни задатак. Када су стигли до језера видеше како оно сво светли, као да је јато звезда сишло на воду, а након што су пришли видеше да то кости мученика тако јарко светле. Покупили су све кости и сахранили су их како и доликује 320. године.

Овај празник се још зове и Младенци, јер пострадаше младићи, те се по старом обичају тога дана даривају млади брачни парови који су се венчали у претходних годину дана. Посвећен је овај дан младим брачним паровима и зато што су Свети мученици били овенчани венцима љубави Христове, док младенцима у цркви на венчању такође стављају венце, јер симболишу: венце царске – будући да је сваки човек цар у свом микрокосмосу, у својој кући, венце мученичке – јер у браку треба подносити жртве и венце бесмртне славе у Царству Христовом, те значи да супружници требају бити верни једно другом као што Свети мученици севастијски беше верни Христу, те да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме савладати. Празник Младенци је увек током Часног поста, те је и славска трпеза посна и скромна. На данашњи дан, од 2012. године, молитвено се сећамо и Света Четрдесет и два Мученика Момишићка, који пострадаше за веру од Турака 1688. године. Прослављање пострадалих четрдесет ученика већином из братства Поповића и два свештеника учитеља, који су живи спаљени у цркви Светог Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи, обављено је први пут 19. маја 2012. године на саборној Светој архијерејској Литургији у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, уз саслужење епархијских архијереја из земље и расејања окупљених на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора, чиме је потврђено већ постојеће молитвено поштовање Светих мученика међу верним народом. Свети мученици Момишићки пострадаше од војске скадарског Сулејман-паше у знак одмазде према брдским племенима, а нарочито племену Куча. Њихове мошти су потом сакупљене и похрањене под Свети престо цркве Светог Георгија под Горицом, где су и почивале током читавог ропства под Турцима, и 1936. године су пренете у обновљени храм Светог Георгија у Момишићима, те тамо положене под Свети престо и ту биле до 1995. године када их премештају у гробницу са десне стране олтара унутар храма. Пред верни народ мошти су изнете на празник Младенци 2006. године, и тада су по древном православном обичају умивене вином и помазане ружиним уљем, те смештене у кивот лево од иконостаса у момишићком храму Светог Георгија, који је од тада посвећен и њиховом светом спомену.

Светих Четрдесет Мученика Севастијских – Младенци: Тропар, глас 4: Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше. Тропар други, глас 1: Страдањима светих, који су пострадали за Тебе, умољен буди Господе, и све наше болести исцели, молимо Ти се, Човекољупче. Кондак, глас 6: Војничку службу у свету сте оставили и Владици на небесима сте пришли, четрдесет мученика Господњих: Кроз огањ и ледену воду сте прошли, блажени, и достојно сте примили славу са небеса, четрдесет победничких венаца. Света Четрдесет и два Мученика Момишићка: Тропар, глас 4: Двојица свештеномученика момишићких, побожно поживјеше и у страху Божјем четрдесет ученика својих васпиташе, па као јагањци заједно бише заклани, од непријатеља вјере Христове; тако крв своју невину пролише за Јагње Божије, које узима на себе гријехе свијета. Кондак, глас 8: На небозарној Гори момишићкој, изнад града Подгорице, вјечно сјаји Христово лице, обасјавајући свјетлошћу нетрулежном мошти четрдесет ђака мученика, и двојице часних свештеника, што за праву вјеру пострадаше и посташе обиталиште Пресвете Тројице. Молитва Светим Мученицима Севастијским О, света четрдесеторице мученика Христових, који у граду Севастијском храбро за Христа пострадасте, кроз огањ и воду прођосте и покој Царства Небескога достигосте, који са Ангелима и свима светима у светлости ликујете! Као пријатељи Христови ви велику смелост пред Пресветом Тројицом имате да род хришћански заступате, а посебно оне који вас са вером и љубављу поштују и у молитви призивају. Стога и ми, свети спомен ваш празнујући, са ватреном љубављу вама вапијемо: Измолите од Многомилостивог Господа опроштај вољних и невољних сагрешења наших, да остало време живота свога на земљи у покајању и држању заповести Божијих проведемо, увек сећање на смрт и суд праведни имајући, на час када ће свако по делима својим плату примити. Мученици преславни, који се у звању војничкоме за име Христово у крепости и јединодушију подвизавасте и који душе своје за Њега усрдно положисте, помозите и нама да у вери православној тврди и непоколебиви останемо. О, Божији угодници, будите нам заштитници од непријатеља видљивих и невидљивих, да под покровом светих молитава ваших од свих зала закриљени будемо, све до последњега дана и часа кончине наше, те да кроз вас прославимо Свесвето и поклоњења достојно име Тројице кроз Коју све бива, Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове. Амин.

Снежана Недић

Промо

Bg

Најчитаније