среда, 11 децембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Обрадовић: Фирма ГИМ и Берета улазе у Застава оружје

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Узбуњивач из „Крушика“ Александар Обрадовић рекао је за Данас да је стицајем околности био у прилици да од једног заступника компаније ГИМ, коју у преговорима са домаћим војним фабрикама најчешће представља отац министра унутрашњих послова – Бранко Стефановић, дознао да та приватна фирма, у сарадњи са једном италијанском компанијом, највероватније Беретом, планира да купи део капитала „Заставе оружја“, јединог произвођача пешадијског и ловачко-спортског наоружања и пиштоља и револвера.

 

У фабричком Синдикату кажу да немају информације те врсте, али да их могућност да се ГИМ, у сарадњи са неком другом домаћом или иностраном компанијом, појави као купац капитала Заставе оружја, не би много изненадила.

– Прошлогодишњим усвајањем Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме, којим је предвиђено да домаћи и инострани инвеститори могу да купе до 15 одсто капитала најзначајнијих домаћих војних фабрика (Заставе, Крушика, Слободе, Првог партизана, Милана Благојевића, Прве искре…- прим. З.Р.). НЈихово укупно учешће у власништву над предузећем не може да пређе 49 посто, па је тако створен законски основ да ГИМ или нека друга домаћа или инострана фирма купи део капитала наше фабрике, против чега смо се ми прошле године снажно борили, рекао је за наш лист Драган Илић, председник Синдиката у Застави оружју. Он је додао да су радници Заставе оружја организовали пре годину и по дана уличне демонстрације у Крагујевцу и Београду, као и генерални штрајк у предузећу, али да је закон усвојен, а он након тих протеста ухапшен, док му се ових дана суди по кривичној пријави председника фабричког Надзорног одбора, пуковника Ивице Марјановића.

Илић истиче да фабрика све више запада у дужничко ропство, а да држава, која је већински власник Заставе оружја, ништа не чини да је ослободи тог баласта. Порески дуг Заставе оружја нарастао је, према његовим речима, до свих 17 милијарди динара, с тиме што и даље, због камата, расте (од 2012. до 2019. дуг је нарастао за више од две милијарде динара), док су губици достигли 30 милиона евра. Дугови и губици већ одавно су премашили вредност фабричког капитала.

Пословодство Заставе оружја, од кад је, у новембру прошле године, на чело те фабрике, из Крушика у крагујевачку фабрику дошао Младен Петковић, прекинуло је сваку комуникацију са јавношћу, те од њих нисмо могли да добијемо коментар о наводној намери ГИМ-а да купи део Заставе.

Обећање државе

Држава се, закључцима Владе Србије из 2011, 2012. и 2013, обавезала да ће конверзијом дугова војних фабрика у државни улог у њиховом власништву да ослободи те фабрике дужничког ропства. Једино у случају Заставе оружја ништа није урадила. У осталим војним фабрикама конверзија је завршена или је у току, док се у Застави није одмакло даље од најава, док камате које чине око 50 одсто дугова фабрике све озбиљније угрожавају њене пословне билансе. Ми смо држави предлагали да Застави оружју отпише камате, а дугове, као и у остатку наменске индустрије, конвертује. Држава, међутим, не реагује, каже Илић и додаје да је министар одбране Александар Вулин у више наврата говорио о Берети као потенцијалном партнеру Заставе. Представници Берете су средином прошле године посетили Заставу и са њеним тадашњим менаџментом разговарали о могућности за евентуално успостављање пословне сарадње двеју компанија.

Грујовић: Држава мора да остане власник

Бивши директор Заставе оружја Драгољуб Грујовић сматра да би докапитализација те фабрике, инвестицијама домаћих и(ли) иностраних компанија, у датим околностима, могла да буде и добра за предузеће. Али под условом да оних 49 одсто приватног капитала, услед политичког утицаја, не надјача 51 одсто државног власништва у фабрици. Држава мора да опстане суштински власник и управљач фабриком оружја из више разлога, међу којима је и безбедност земље, тврди Грујовић и подсећа да је својевремено и амерички Ремингтон био заинтересован за преузимање Заставе, али да се тадашње руководство земље, на челу са Борисом Тадићем, томе енергично супротставило, поручујући да „војна индустрија никада неће бити приватизована“.

Обраћања Вучићу и Брнабић без одговора

Узбуњивач Александар Обрадовић за наш лист каже да је у новембру прошле године, кад се сазнало да Младен Петковић из Крушика одлази на место генералног директора крагујевачке фабрике, звао синдикалне функционере Заставе оружја да их упозори „шта их чека“. Синдикати обе фабрике, и Заставе и Крушика, у више наврата обраћали су се највишим државним званичницима, пре свих председнику Србије Александру Вучићу и премијерки Ани Брнабић, тражећи да држава, која је већински власник војних предузећа, предузме конкретне мере зарад превазилажења пословне кризе у крагујевачкој и ваљевској фабрици. Крагујевачки оружари својевремено су писали Вучићу, потом, у два наврата, и Ани Брнабић, тражећи смену фабричког Надзорног одбора, на челу са пуковником Ивицом Марјановићем. Последњи пут ту иницијативу покренули су 10. октобра на састанку у Министарству одбране. Влада је већ сутрадан, 11. октобра, одговорила тако што је пуковника Марјановића поново именовала за председника НО Заставе оружја.

Синдикати Крушика, с друге стране, у августу ове године писмом су се обратили Александру Вучићу и упознали га са ситуацијом у тој фабрици. Од тада до данас држава ништа није предузела.

З. Радовановић   Данас

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније