среда, 27 јануар 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Док страхују од вируса, остају и без посла

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Заштита здравља људи, али и радних места - циљ који би држава требало да достигне током епидемије коронавируса. Док се чекају подаци који би требало да покажу ефекте мера које је до сада предузела Србија, из синдиката стижу песимистичне процене. Неке су препоруке да помоћ државе треба да иде секторима који су најугроженији.

 За статистику су само број. У ствари су у питању људи који, осим што страхују од вируса корона, остају без посла. Најугроженији су запослени у прерађивачкој индустрији, угоститељству, донекле грађевини, кажу у савезу синдиката.

- Ми имамо чак један негативан пример од једне кинеске компаније која људе шаље на неплаћено одсуство. То значи да нити су отпуштени, нити примају надокнаду за то. Имамо чак информацију коју сам малопре добио да је у једном грађевинском предузећу број који се зарази пословна тајна. И крију се реални подаци ко ће да добије отказ уговора о раду - рекао је Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.

- Незапосленима се сматрају све особе које у протеклих недељу дана нису радиле, које нису активно тражиле посао четири седмице и које не очекују да почну да раде у наредне две недеље. Тако да то поприлично може да искриви посматрање али зато постоји та категорија неформалног запослења која указује на стање на сивом или црном тржишту - додаје Матеја Агатоновић, из Нове економије.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се позива на статистику Националне службе за запошљавање. Реч је кажу о 44.105 особа, које су поднеле захтев за новчану накнаду због губитка посла. Наводе и да је проценат незапослености 7,3 одсто.

Питање је да ли су се баш сви који су остали без посла пријавили за ову помоћ. У синдикату кажу да ову надокнаду остварује мали број људи и да је неоходно променити регулативе на том пољу.

- Сматрамо да сви они запослени који су од послодавца у време ковида, а то је био разлог што су остали без посла, треба да имају надокнаду из Националне службе за запошљавање - сматра Вуковић.

Све очи су упрте у државу. Док се чекају резултати досадашњих мера препоруке су да помоћ мора бити селективна односно усмерена на оне секторе који су најпогођенији епидемијом.

- Проблем је што ми немамо чак ни провизорне податке о стању у одређеним секторима. Тако да док се не ураде неке конкретније анализе неће моћи ни да се додели та неопходна селективна помоћ - додаје Агатоновић.

Незапосленост није једини проблем. Истраживање Дечјег фонда Уједињених нација показује да се скоро половина породица са децом током ванредног стања у Србији суочила са падом месечних примања, углавном до 30 одсто. Истраживање је спроведено у априлу, јуну и јулу и обухватило је више од 1.800 домаћинстава са децом.

Н1/Директно

Промо

Bg

Најчитаније