недеља, 24 јануар 2021
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

НВО: Уставни суд Србије је обезвредио улогу Скупштине у проглашењу ванредног стања

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Уставни суд Србије обезвредио је улогу Скупштине у поступку проглашења ванедног стања својом одлуком да одбаци иницијативе за покретање поступка за оцену уставности Одлуке о проглашењу ванредног стања 15. марта, оценио је данас Београдски центар за људска права.

 

Та организација је подсетила да према Уставу парламент има централну улогу у време ванредног стања јер проглашава ванредно стање, одређејује мере којима се одступа од људских и мањинских права и слобода и да се чак, у време ванредног стања, успоставља пуна надлежност парламента који је распуштен и који обавља само текуће и неодложне послове.

Такође је указала да се после проглашења ванредног стања парламент састаје без позива а да у случају када није донео одлуку о проглашењу ванредног стања, парламент ту одлуку потврдује у року од 48 сати, односно чим буде у могућности да се састане.

„Обавештење председника Народне скупштине од 15. марта упућено председнику Републике и председнику Владе да Скупштина није у могућности да се састане било је довољно за Уставни суд да закључи да уопште нема места расправљању о уставности Одлуке о проглашењу ванредног стања“, додаје се.

Београдски центар за људска права је навео да је поднетим иницијативама де факто постављено уставноправно питање да ли је тај поступак за проглашење ванредног стања, који има карактер изузетка, заправо злоупотребљен а да је Уставни суд стао на становише да нема правно мерило којим би могао да доведе у питање информацију председнице парламента да посланици не могу да се састану.

„Суд није сматрао релевантним испитивање чињеница које су морале претходити обавештењу упућеном председнику Владе и председнику Републике да представничко тело грађана не може да се састане (на пример сазивање и одржавање седнице Колегијума, прибављање мишљења посланика, посланичких група и скупштинских тела о (не)могућности одржавања седнице, (не)могућности да се седница одржи на другом месту и сл.)“, додаје се.

Та организација је оценила да је обезвређивањем улоге парламента доведена у питање и Уставом прокламована сувереност грађана која се остварује посредством њихових слободно изабраних представника.

„Могућност њене узурпације од једног народног посланика (само ‘првог међу једнакима’) за Уставни суд Србије није била релевантно уставноправно питање“, закључио је Београдски центар за људска права.

Бета/Данас

Промо

Bg

Најчитаније