Археолошко налазиште „Бело брдо“ у Винчи обележје је периода неолита, млађег каменог доба [грч. νεολιθικός, νεο (neos) -нов и λίθος (lithos) – камен], које је оквирно трајало од VII до IV миленијума пре нове ере, јер је имало различити развој на територији Европе, као и деловима Плодног полумесеца.
Велике промене у животу људи настајале су у овом периоду, када су из палеолита [грч. Παλαιολιθικός, παλαιός (paleo) – стар и λίθος ( lithos)- камен], преко мезолита [грч. Μεσολιθικός, Μεσο (mesos) средње и λίθος (lithos) – камен] ступили у оно што ми данас, разним научним поделама заснованим на оруђу и оружју које су некада користили, зовемо неолит. Подела није стриктна, многи од ових периода се међусобно преклапају, нарочито када се посматра шири простор Европе и Блиског Истока, који се различито развијао, али је неоспорно да је на обали Дунава и на обалама притока ове митске реке, настала, развијала се и живела цивилизација људи нама најпознатија под именом Винча. Име Винча, ова стара култура, добила је због налазишта „Бело брдо“, које се налази у насељи Винча, 14 километара удаљеном од Београда, на којем је професор Милоје Васић 1908. године започео прво систематско ископавање. Винчанска култура обухвата већи географски предео и налазишта се могу наћи на целој територији Републике Србије, у Румунији, Македонији, Босни и Херцеговини, северу Грчке, деловима Бугарске, југу Мађарске и шире, а датовано је у време од 5.500 до 4.500 година пре нове ере. - Ово је друга половина неолита. Неолит траје 2.000 година. Неолит је заправо време после леденог доба када се клима стабилизовала и када је клима иста као и данас. Нормално, људи су реаговали на промену климе и у првој половини неолита људи су припитомили животиње и култивисали житарице. Значи, имамо и домаће животиње и биљке и житарице, све се већ то гаји, а у другој половини неолита, када настаје то насеље у Винчи, људи већ почињу да производе много више хране, него што је то потребно. – рекао је Драган Јанковић, археолог и кустост Музеја града Београда на Археолошком налазишту „Бело брдо“ у Винчи, на предавању које је одржано у Великој сали ГО Гроцка у оквиру манифестације „Дани европске баштине“, на тему „Културно наслеђе и природа“.
