Београд у свом саставу има 17 општина, а једна од њих је од 1955. године и општина Гроцка, са својих 15 насеља, позната по воћарству, о којој писани подаци постоје из IX века и када је уписана под старим именом Гардец. На територији ове градске општине је и насеље Винча, име које је светски познато због археолошког налазишта датираног у прошлост 7.500 година, које је добило име „Бело брдо“ по светлој боји лесне терасе на којој се налази, док је у стручној литератури познатије под именом самог насеља – Винча.
Најзначајније европско неолитско налазиште је управо налазиште у Винчи, 14 километара од Београда, близу пута Београд – Смедерево, које пролази кроз срце градске општине Гроцка, препуне археолошких налазишта из различитих периода наше историје. Општина Гроцка је пример многих насеља у Србији, која, испод темеља садашњих здања, крију ризницу из давне прошлости и чувају тајну, и док се крећемо данас улицама многих места ретко се сетимо да су давно туда пролазиле многе војске, писала се историја и да су сада само други материјали заменили старе, којима су биле грађене улице и куће. Живот побеђује и иде даље. Али шта је то што научницима у вези Винче не даје мира? Можда куће, које су прављене веома удобне, са изолацијом и пећима, без огњишта, у уређеном насељу, које може указати да је то био град, а самим тим и први град, датиран много пре познатих градова цивилизација Месопотамије и Египта? Или први трагови модерне технологије за то доба, као што је ђубрење земљишта и обрада метала? Први пут, забележено, у људској историји долази до стварања вишка хране. Тадашњи људи су научили како да припитоме животиње, научили су како да обрађују земљу и створили су се вишкови хране, а самим тим и другачији услови живота. - Откуд одједном ти велики вишкови хране? Шта се то променило? Људи су дошли, заправо, у производњи хране до неке нове технологије пре 7.000 година, а те нове технологије су ђубрење земље. Људи су почели да ђубре земљу и ђубрење земље је променило свет. Када су људи почели да ђубре земљу, земља сада стално рађа, они се више не померају, трајно живе на једном месту. Ђубрење земље омогућило је прелазак са екстензивне на интезивну земљорадњу, а интезивна земљорадња омогућила је стварање великих вишкова хране. И када су се појавили велики вишкови хране, нормално један део њих је почео да се бави нечим другим, прерадом и занатима, што је све довело до стварања трговине и тада се по први пут појављује занимање трговац. – објашњава Драган Јанковић, археолог и кустос Музеја града Београда на археолошком налазишту „Бело брдо“ у Винчи, на предавању које је одржано у Великој сали ГО Гроцка у оквиру манифестације „Дани европске баштине“, на тему „Културно наслеђе и природа“, и додаје да је самим тим постала потреба за градом, јер где има трговине и заната има потребе и за путевима и комуникацијом, а у то време се могло путовати само долинама река.
