четвртак, 04 јун 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Суђење за паљење куће новинара Јовановића: Још један оптужени променио исказ, Јовановић каже да су му нудили мито

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Оптужени за паљење куће новинара Милана Јовановића, Драгољуб Симоновић, током суђења задовољно се смешкао, оптужени Новаковић сад тврди да Симоновића не познаје, док адвокати одбране човеку коме је спаљена кућа постављају таква питања да је судија морао да их заустави речима: „Не суди се овде Јовановићу“

 Драгољуб Симоновић, функционер Српске напредне странке и бивши председник Општине Гроцка, задовољно је, често са осмехом и уз лежеран став човека ослобођеног сваког осећаја стида, пратио данашњи „обрт“ на суђењу у коме је окривљен за паљење куће новинара Милана Јовановића. Јер, данас је још један окривљени променио исказ и Симоновића „ослободио“ кривице за налог овог монструозног чина. Оптужени Игор Новаковић сад тврди да Симоновића не познаје, да никад са њим није разговарао, али и да се са окривљеним Владимиром Михаиловићем није договарао да организује паљење куће Милана Јовановића.

Хтео је само, каже, да „бараби и битанги“ оштети ауто, али никакво паљење није помињао.

Судском „обрту“ ту није крај. Окривљени Игор Новаковић изнео је данас пред судијом и прави мали трилер сценарио о својој, како је рекао, „отмици“ из притворске јединице Централног затвора, прошле године. Тада су га, каже, без налога судије и без знања његовог адвоката, са лисицама на рукама, непознати полицајци одвели у Управу криминалистичке полиције на Ади Циганлији, односно у Макиш, и тамо га, без воде и хране, те без права на одлазак у тоалет, држали шест–седам сати да би га натерали да окриви Симоновића као налогодавца за паљење новинарове куће, а да Владимира Михаиловића окриви да му је дао новац да ангажује неког да то уради. А ништа од тога није тачно.

„Признао сам нешто што није тачно, на шта су ме они натерали“, рекао је Игор Новаковић и прецизирао да су у питању две нетачне ствари. Прва, да му је Михаиловић дао новац, а он део Маринковићу. Друга, да му је Михаиловић рекао да се запали ауто и да је „Сима Циганин организатор“.

МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: НУДИЛИ СУ МИ МИТО

Новинар Милан Јовановић испричао је на суду да му је неко ко се није представио прошле године нудио мито да одустане од оптужби на рачун Драгољуба Симоновића.

„Особа, не знам како се зове, дошла је код мене кући и рекла ми: ’Господине Јовановићу, реците било коју безобразну цифру да овај поступак против Симоновића оде под тепих’“, испричао је на суду Јовановић.

Он тврди да га је одбио јер, како је рекао, не би себе могао да погледа у огледало.

Јовановић је после суђења рекао за Цензоловку да верује да ће правда победити и да ће судија знати да препозна истину. Такође, истакао је да је у налазу буџетске инспекције која је испитивала пословање Општине Гроцка у време кад је Драгољуб Симоновић био њен председник, за 2018. годину, наведено много примера милионског ненаменског трошења новца, који доказује истинитост писања портала за који ради, као и да ће Жиг инфо почети да се тиме бави у наставцима.

Покушај оспоравања законитост рада тужиоца Миловановића

Према данашњем сведочењу Игора Новаковића, све се одиграло тако што га је Владимир Михаиловић, кога познаје из теретане, питао једног дана: „Бураз, имам проблем са барабом и битангом. Да ли можеш да нађеш неког да ми помогне, да оштети ауто?“ Рекао сам му: „Бураз, не бавим се тиме.“

То се, како је рекао, догађало почетком децембра 2018. године, непосредно након што му је умро отац и затребао му новац. Дружио се са Михаиловићем јер је хтео, каже, да му што боље прода неки плац за који је Михаиловић био заинтересован и само му је то било на уму, а није га занимало ко је „бараба и битанга“ која смета потенцијалном купцу плаца.

Према даљем Новаковићевом сведочењу, неколико дана након овог разговора, срео је Александра Маринковића, окривљеног да је бацио „Молотовљев коктел“ на кућу новинара, и питао га: „Мали, је л’ хоћеш да сјебеш један ауто“. Новаковић тврди да му је та идеја да ангажује Маринковића случајно синула јер му је био потребан новац, а Маринковић му је дуговао „око 500 евра“ које у том тренутку није имао да врати.

„Мислио сам на – полупати стакла, избушити гуме, просути уље по ауту. Ниједног тренутка нисам поменуо палити, запалити, ’Молотовљев коктел’. Како се створила идеја у његовој глави да пали, ја стварно не знам. Моја је замисао била да ће то да помогне да Михаиловић купи плац од мене. После тога нисам видео Маринковића“, испричао је Новаковић на суђењу.

Овакво сведочење Игора Новаковића није било неочекивано, јер је пре њега, такође окривљујући неименоване полицајце да су га притиснули да лажно сведочи и окриви Драгољуба Симоновића, Владимир Михаиловић променио исказ и сад се те две приче окривљених организатора паљења куће међусобно подупиру.

Такође, Новаковићевим сведочењем о наводној „отмици“ из затвора, коју је негирао управник затвора и за коју засад нема материјалних доказа, оспорава се законитост рада заменика јавног тужиоца Предрага Миловановића.

Да подсетимо, заменику јавног тужиоца је на једном од претходних рочишта Драгољуб Симоновић претио да „може и да не буде више тужилац“, управо оспоравајући законитост његовог рада. Након сведочења и промењених исказа и Владимира Михаиловића и Игора Новаковића, сав терет за паљење куће пао је на Александра Маринковића – који је у бекству.

Милан Јовановић (десно) и Драгољуб Симоновић (у капуту) (фото: Марко Рисовић / Цензоловка)

Коме ће судија поклонити поверење?

Према овим новим верзијама, Драгољуб Симоновић је потпуно невино окривљен, а за то су заслужни некакви неименовани полицајци који су покушали да му напакују тежак злочин за који је запрећена казна од осам година затвора. Будући да се све заснива на признањима и негирању тих признања, све ће зависити од тога коме ће судија Славко Жугић поклонити поверење.

Сведочење Игора Новаковића остаће упамћено и по још неким пикантеријама. Не само да је погрешио датум, тачније годину, износећи оптужбу на рачун новинара Милана Јовановића, који је наводно долазио до његове куће и претио његовој супрузи, него је испричао и две бизарне приче о позајмици од „око 500 евра“ и о чаурама које је видео испред куће Милана Јовановића када је поново, сасвим случајно, пролазио туда у време полицијског увиђаја на дан када је Јовановићу спаљена кућа.

Новаковић је навео да је из кола, у пролазу, видео две чауре, и то једну насред улице, а другу мало укосо и лево. Наиме, у новинарским извештајима се наводи да је на Јовановићеву кућу пуцано да би се спречило да побегне, тако да је супруга морала да га ошамућеног од дима извлачи из куће.

Кад је у питању позајмица од „око 500 евра“ која је наводно била један од мотива да Игор Новаковић предложи Александру Маринковићу да „оштети“ кола, Новаковић је испричао да је новац позајмио средином 2018. године јер је „хтео дечку да помогне“, а не са каматом.

Прича о позајмици у којој се не наводи тачан износ чудна је тачно онолико колико и емпатија према новчаној изнудици једног „дечка“. Новаковић тврди да је новац „у црвеној коверти“ на којој је написао „Клоки“ оставио у једном кафићу чијег се имена не сећа. Било је занимљиво и кад је описао да је одбио да полицији преда снимак сигурносне камере са своје куће јер он „не воли полицију“ и од ње „бежи“.

Прича о овако дарежљивој позајмици и Новаковићевом плану да увеже предлог Владимира Михаиловића о оштећењу кола „бараби и битанги“ уклопила се на следећи начин:

„Да сам од Михаиловића тражио новац, он би ми дао. Тиме бих намирио дуг који ми је дуговао Маринковић, а ако би било више, онда бих частио Маринковића“, испричао је јуче Игор Новаковић.

„Не суди се овде Јовановићу“

Много времена и пажње на данашњем рочишту поклоњено је вредности спаљене и уништене имовине новинара Милана Јовановића. Одштетни захтев за кућу и све што је Јовановић целог живота стицао, а што је нестало у пламену 12. децембра 2018. године, поднет је на седам милиона динара.

Адвокати окривљеног Симоновића, али и сам бивши председник Општине Гроцка, трудили су се да тај одштетни захтев прикажу као нереалан, да утерају у лаж новинара Милана Јовановића и да га прикажу као некредибилног сведока који је прогањао бившег председника општине.

„Да ли ви опсесивно пратите Симоновића?“, питао је у једном тренутку Симоновићев адвокат Виктор Гостиљац. Мучно је било слушати питања којима је инсинуирано да није све спаљено и уништено у пожару, као и да је вредност тога што је спаљено вишеструко нижа. Симоновић је чак, кад је добио прилику да поставља питања оштећеном Јовановићу, изјавио: „Имам слике да је поклањао намештај по селу“, а радило се о два делимично спржена кревета која је Јовановић изнео у двориште у намери да их баци, али их је на нечију молбу поклонио.

Симоновић је питао Јовановића и да ли је имао дозволу да почне са реконструкцијом куће, као и колико је била стара столарија на кући. И адвокати Гостиљац и Ивица Вуковић, као и Драгољуб Симоновић, постављали су таква питања да је судија Жугић у једном тренутку помало повишеним гласом покушао да све то заустави:

„Не суди се овде Јовановићу“, рекао је судија Жугић.

Адвокат Ивица Вуковић детаљно је испитивао Јовановића о величини полице на којој је новинар држао бројни, скупоцени алат који је скупљао целог живота. Да ли је циркулар велики или мали, да ли је преса велика или мала. Тражио је од Јовановића да прецизира колико сантиметара простора је у гаражи било за алат ако је ту паркиран „мерцедес“. Иначе, Јовановић је последње рате кредита за спаљени „мерцедес“ отплатио, како је сам рекао, тек на лето прошле године.

„Мени у кући није остало ништа. Све је истопљено, уништено“

Често се помињала и Славко Ћурувија фондација која је покренула хуманитарну акцију прикупљања новца за реновирање Јовановићеве куће. Адвокат Вуковић је желео да зна где су признанице и ко гарантује да ли је сав купљени материјал уграђен баш у кућу, зашто Славко Ћурувија фондација није ангажовала грађевинску фирму него је то урадио Јовановић…

Адвокатица Зора Добричанин Никодијевић је подсетила да су прорачуни Славко Ћурувија фондације „далеко нижи“, да је прикупљено 2.626.000 динара, уз банкарску провизију од 39.310, као и да су прорачуни Фондације 4.495.000 динара.

Адвокати су Милана Јовановића више пута подсећали да се поред његове куће налази друга која је на продају за 35.000 евра и питали га колико мисли да вреди квадрат његове куће, па и проверавали да ли његова кућа има 196 квадрата.

Одговарајући на сва ова питања, Милан Јовановић је рекао да је поред донације коју је добио од Славко Ћурувија фондације, добио и нешто преко 1.000 долара донације из Њујорка, од новинара, да је све то уложио у реконструкцију куће и куповину ствари за кућу, али и да се додатно задужио између шест и седам хиљада евра купујући оно што је потребно. Милан Јовановић је проценио да ће му требати још двадесетак хиљада евра за санацију, не рачунајући ствари и алат који су у кући уништени.

„Мени у кући није остало ништа. Све је истопљено, уништено“, рекао је новинар портала Жиг инфо.

Иначе, Јовановић је јуче био испитиван у својству сведока. Иако је припремио много фотографија и доказа којима је хтео да укаже на нелогичност у сведочењима Михаиловића и Новаковића којима се неименовани полицајци наводно терете за некакву заверу против Симоновића, односно притисак на њих да га лажно оптуже, судија Жугић није допустио изношење тих доказа.

„Моја улога је да ценим логичност исказа. Још сам оштрог ума“, речи су којима је судија одбио Јовановића.

Судија је, такође, пред крај суђења закључио да „ниједном окривљеном није дозволио више да прича“ него што је то дозволио окривљеном Драгољубу Симоновићу.

Наредно рочиште у случају паљења куће новинара портала Жиг инфо заказано је за 30. март у 9 сати, у Палати правде.

Тамара Спаић Цензоловка

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније